Praštaj (Live)

Preda mnom se valja magla neka gusta
čujem kako tutnje stene pored puta,
saplete se s tobom moja duša pusta
to kroz suzu vidim dugme s tvog kaputa.
Evo, dođe vreme da te srce pusti
ono više ništa ne želi, ne traži,
samo se za tebe još moli i krsti
dok se tvoja senka u daljini blaži.
Odlaziš, ja sluđen stojim
strah mi se uvlači u kosti,
zemljotres u grudima mojim,
praštaj, ako ima šta da se oprosti.

Još gledam za tobom zgužvanih ramena
i zavlačim ruke u tminu dzepova
proziran k'o staklo
lagan kao pena,
naviknut da živim od mašte i snova.
Odlaziš, ja sluđen stojim
strah mi se uvlači u kosti,
zemljotres u grudima mojim,
praštaj, ako ima šta da se oprosti.
Kraj