Crno nebo

Kao u lutkarskoj predstavi
Razdešenih udova sa očima bez sjaja
Ljudi teturaju u gomili,
s neba padaju
paketi humanitarne pomoći.
Ne mogu da verujem
da se ovo nama dešava
Da li se neko krivim oseća?
Zovu me pašnjaci, krda slonova:
"Što pre!"
Da odem odavde i da ne gledam
kako isforsirano bratstvo propada
Ruske mećave, možda Afrika, bilo gde!
Gde je dovoljno daleko pobeći
da zaboravim sve grobove i crno nebo
delo nepoznatog majstora.
Vreme bogatih i ubogih - carstvo lopova
Kradi da bi imao, ubij ako je potrebno
Ponekad stvarno poželim da nisam tu,
u zemlji divljaka na Balkanu prokletom...
I dok lažem sebe da je sve ovo
samo ružan san
vetar donosi daleke glasove.