Prastaj

Preda mnom se valja magla neka gusta
Čujem kako tutnje stene pored puta
Saplete se s tobom moja duša pusta
To kroz suzu vidim dugme s tvog kaputa

Evo dođe vreme da te srce pusti
Ono više ništa ne želi, ne traži
Samo se za tebe još moli i krsti
Dok se tvoja senka u daljini blaži

Odlaziš, ja sluđen stojim
Strah mi se uvlači u kosti
Zemljotres u grudima mojim
Praštaj, ako ima šta da se oprosti

Još gledam za tobom zgužvanih ramena
I zavlačim ruke u tminu džepova
Proziran ko staklo, lagan kao pena
Naviknut da živim od mašte i snova

Odlaziš, ja sluđen stojim
Strah mi se uvlači u kosti
Zemljotres u grudima mojim
Praštaj, ako ima šta da se oprosti