Eskadrila čudnih jutarnjih snova

Ja sam mislio da si ti moj najbolji drug
Ne samo žena i neko kome ja biću suprug
Baš sam se nadao da takve stvari postoje
Jer nikad nisam video sličnijih dvoje

A onda jednog dana silinom okeana
Tvoje su suze potopile san

Kao novela pisana mastilom sreće
Moje je srce raslo za tebe da bude još veće
I poput blire sam menjao oblik kroz vreme
Bez razmišljanja da li to vreme radi za mene

A onda jedne noći kao da sklapam oči
U meni je umro život za tren

I evo ćutim, arhiviram slike u glavi
Nebo bude crno pa opet poplavi
I eskadrila čudnih jutarnjih snova
Me nagovara na neka uzletanja nova

A ja se svega setim, ne mogu da uzletim
Jer krila sam dao tebi na dar