Mati

Opet sam snio majku na praznični dan...
I kao lutnja bruji slutnja: šta bi značio taj san?
Hoklica izneta pod dud ko kad me čeka odnekud...
Sve mi se manje sviđa kad budem u pravu...

Sanovnik s masnim slovima...
Lako je to sa snovima...
Nešto mi teže ide kad tumačim javu...

U oku tamni odsjaji divljeg lešnika...
I, tu od skora, nova bora, zbog jedinca, grešnika...
Lanena letnja haljina sa veženim detaljima...
Taman uz krupne tufne na baštenskoj kanti...
U leji bujnog šeboja... U tom snu mlađa nego ja...
Onakva kakvu bih i želeo da pamtim...

O, mati, veje sneg... Ni to me ne raduje više...
Prošlo je zauvek... Severac pustolinom briše...
Čim dirne vode mirne hvata se led...
I ravno je unedogled...

Nadiru pahulje ko horde minulih minuta...
Niko ne strahuje što kasnim, što me nema s puta...
Da l' zima dušu ima?
Noć pusta je... To što me prati ne odustaje...

Sve ređe srećem ljude iz mog plemena...
Zamiču oni u koloni s one strane vremena...
Na zlo nas ume navesti varljivi šapat savesti...
Nisam baš bio sin što nosi dobre vesti...

Promiču lica predraga od nemila do nedraga...
Ka nekom tuđem snu u kom ćemo se sresti...

O, mati, veje sneg... Ni to me ne raduje više...
Prošlo je zauvek, severac pustolinom briše...
Čim dirne vode mirne hvata se led...
I ravno je ravno unedogled...

Nadiru pahulje ko horde minulih minuta...
Niko ne strahuje što kasnim, što me nema s puta...
Da l' zima dušu ima?
Noć pusta je... To što me prati ne odustaje...